Sve što treba da znaš o studiranju arhitekture

Ako razmišljaš da upišeš arhitekturu, verovatno si već čuo/la različita mišljenja. Neki kažu da je to najlepša struka na svetu, drugi upozoravaju na poteškoće pri položenom prijemnom i kasnijem pronalaženju posla. Ovaj članak ima za cilj da ti pruži što realniju i potpuniju sliku, odlučivanja da li je ovo put za tebe, preko priprema za prijemni za arhitekturu, do samog studiranja arhitekture i karijernih mogućnosti.

Da li je arhitektura za mene? Pro i kontra

Pre nego što kreneš u dug i zahtevan put priprema, iskreno se zapitaj zašto želiš da studiraš arhitekturu. Ljubav prema kreativnosti, prostoru i dizajnu je dobar početak, ali nije dovoljna. Mnogi koji su upisali fakultet iz čiste ljubavi prema umetnosti, nisu bili spremni na tehničke aspekte i ogroman obim posla.

Prednosti:

• Kreativno ispoljavanje: Arhitektura je most između umetnosti i nauke. Možeš da stvaraš, oblikuješ prostor i ostaviš trajan doprinos.
• Raznovrsnost: Struka je veoma široka. Možeš se baviti projektovanjem enterijera, urbanizmom, restauracijom, scenografijom ili pejzažnom arhitekturom.
• Lični razvoj: Studije te nauče kritičkom mišljenju, rešavanju kompleksnih problema, timskom radu i upornosti.
• Mogućnost rada u inostranstvu: Dobra diploma i jezičke veštine ti mogu otvoriti vrata ka internacionalnoj karijeri, gde su često i uslovi rada i zarade bolji.

Mane:

• Zahtevnost studija: Studiranje arhitekture je notorno naporno. Zahteva bezbroj neprospavanih noći, konstantan rad na projektima, maketama i crtežima. Ovo nije fakultet gde se ispiti spremaju u poslednjoj nedelji.
• Finansijsko opterećenje: Čak i ako upadneš na budžet, troškovi materijala za crtanje, štampanja velikih plakata i izrade maketa su značajni. Samofinansiranje je, s druge strane, vrlo skupo.
• Tržište rada: U Srbiji je situacija sa zapošljavanjem arhitekta otežana. Početne plate su često niske, a konkurencija velika. Mnogi diplomirani arhitekte se suočavaju sa izazovom pronalaženja stabilnog posla u struci bez preporuke ili veze.
• Radno vreme: Posao arhitekte često podrazumeva neradno vreme, rad vikendom i pod pritiskom rokova.

Kao što jedan iskusan student primećuje: "Jedno je kad želiš da upišeš, drugo je kad počneš da studiraš, a nešto sasvim treće je kad završiš i počneš da radiš." Ipak, ako osećaj da je ovo tvoj poziv nadjača sve nedostatke, onda je vredno pokušati.

Pripreme za prijemni - Ključ uspeha

Prijemni za arhitekturu je poznat po svojoj zahtevnosti i konkurenciji. Polaganje prijemnog zahteva ozbiljnu i dugotrajnu pripremu. Uglavnom se savetuje da se pripreme za prijemni počnu bar godinu dana unapred, idealno odmah nakon upisa četvrte godine srednje škole.

Šta se tačno polaže na prijemnom za arhitekturu? Formata su se menjali tokom godina, pa je ključno da se direktno informišeš na sajtu fakulteta koji te zanima. Uglavnom, testovi mogu obuhvatati:

• Slobodoručno crtanje: Provera sposobnosti opservacije, proporcija, senčenja i prostornog poimanja. Zadatci mogu biti raznovrsni - od crtanja predmeta po sjećanju do složenijih prostornih kompozicija.
• Matematičko-prostorni testovi: Provera logičkog zaključivanja, sposobnosti shvatanja prostornih odnosa i rešavanja geometrijskih zadataka.
• Test opšte kulture i istorije umetnosti: Pitanja iz oblasti arhitekture, likovne umetnosti, dizajna i kulture uopšte.

Kako da se pripremiš za polaganje prijemnog? Postoje dve glavne opcije:

1. Privatne pripreme: Rad u manjim grupama kod iskusnih pripremača (često samih arhitekata ili likovnih umetnika). Prednost je individualniji pristup i mogućnost da se više radi na tvojim slabim tačkama. Ovo je često skuplja opcija.
2. Pripreme na fakultetu: Organizovane pripreme koje vode asistenti i profesori sa fakulteta. Ovo je dobra prilika da se upoznaš sa atmosferom fakulteta, načinom rada i očekivanjima komisije. Međutim, grupe su često veoma brojne.

Iskustva studenata su podeljena. Neki su se odlično spremili privatno i bili prezadovoljni, dok drugi ističu da su oni koji su išli na pripreme na fakultetu imali prednost jer su "znali šta će biti". Stoga, najbolja strategija je možda kombinacija: intenzivne privatne pripreme uz povremeno posećivanje priprema na fakultetu kako bi bio/la u toku sa trendovima. Kako jedan student kaže: "Najbitnije je da sama sebe što bolje pripremiš i da si spremna to znanje da primeniš na najraznovrsnije načine, a ne samo po nekom šablonu."

Ne zanemari ni značaj dobrog proseka iz srednje škole. Bodovi koje dobiješ na osnovu uspeha čine deo konačnog skora i mogu biti presudni za upad na budžet, naročito ako si blizu "crte".

Šta te čeka na samom fakultetu?

Ako uspeš da položiš prijemni i upišeš fakultet, sledi pet godina intenzivnog rada (ako upišeš integrisane studije). Studiranje arhitekture nije toliko teško u smislu bubanja činjenica, koliko je zahtevno u smislu vremena i energije koje oduzima.

Glavni stubovi studija su:

• Studioski projekti: Srž studija. Radi se na jednom velikom projektu po semestru (npr. vikendica, muzej, stambena zgrada). Ovde spajaš sve naučeno - od koncepta, preko crteža, do makete. Rad na projektu je kontinuiran i zahteva redovno odlaženje na konsultacije kod profesora.
• Tehnički predmeti: Arhitektonske konstrukcije, statika, materijali, instalacije. Ovo je inženjerski deo struke koji mnoge iznenadi, ali je neophodan za projektovanje izvodivih i bezbednih objekata.
• Teorijski i istorijski predmeti: Istorija arhitekture, teorija arhitekture, urbanizam. Ovi predmeti ti daju širinu i kontekst za tvoj rad.
• Rad na računaru: Današnji arhitekta mora da savlada programe kao što su AutoCAD (za izradu tehničkih crteža), 3ds Max ili SketchUp (za 3D modelovanje) i Photoshop (za renderiranje i postprocesiranje). Ove veštine se veoma cene na tržištu rada.

Kao što neko sa iskustvom primećuje: "Svi koji su to upisali, sa obzirom na poteškoće pri upisu, imaju smisla za to, tako da taj bitan faktor sve olakšava. Ono na šta moraš da se pripremiš jeste da te studije zahtevaju vreme, tj. konstantan rad."

Šanse za zaposlenje i karijera

Ovo je verovatno najkritičnija tačka. Nakon svog truda i uloženog vremena, prirodno je želeti da vidiš povratak. Realnost je da je u Srbiji tržište prezasiceno arhitektima, a broj novih projekata je ograničen. Mnogi diplomirani arhitekte prijavljuju da im je trebalo mesecima, pa čak i godinama, da nađu prvi posao u struci. Početne plate u manjim biroima mogu biti niske, a konkurencija za bolje pozicije je žestoka.

Međutim, nije sve crno. Postoji nekoliko puteva:

• Rad u arhitektonskom birou: Klasičan put. Traži se znanje BIM softvera (npr. ArchiCAD, Revit), a prednost imaju oni sa dobrom portfolio prezentacijom.
• Specijalizacija: Usmeravanje ka nišama kao što je enterijer, restauracija, energetska efikasnost ili pametni gradovi može da ponudi bolje šanse.
• Rad u inostranstvu: Kao što jedna ispitanica kaže: "Ako si snalažljiva i hrabra, preporučujem ti da kada diplomiraš, potražiš posao u inostranstvu." Zemlje poput Austrije, Nemačke, Švajcarske i skandinavskih zemalja imaju veću potražnju i bolje uslove rada.
• Samostalni rad i preduzetništvo: Nakon sticanja iskustva, mnogi se odlučuju da otvore svoje biroe. Ovo je rizičan, ali i potencijalno najisplativiji potez.

Važno je napomenuti da jako mnogo zavisi od tvoje proaktivnosti tokom studija. Učešće na radionicama, volontiranje, praksa u biroima i izgradnja jakog portfolija mogu da ti značajno povećaju šanse za zaposlenjem čim diplomiraš.

Zaključak: Da li se ipak odlučiti?

Odluka da li studirati arhitekturu je lična i kompleksna. Ako osećaš autentičnu strast prema stvaranju prostora, ako si spreman/na na godine napornog rada, žrtvovanja slobodnog vremena i suočavanja sa izazovnim tržištem rada, onda je ovo pravi put za tebe.

Kreni sa pripremama za arhitekturu što je pre moguće, budi uporan/na i istrajan/na. Informiši se što je više moguće, razgovaraj sa studentima i profesionalcima. I najvažnije, nemoj dopustiti da te strah od neuspeha obeshrabri. Kao što je neko rekao: "Sreća prati hrabre." Ako je ovo tvoj san, vredi se boriti za njega.

Bez obzira na sve poteškoće, oni koji zaista vole arhitekturu i ne bi birali ništa drugo. Kao što jedan student ističe: "Nijednog trenutka se nisam pokajala što sam upisala arhitekturu jer to stvarno volim i uživala sam u studiranju, i pored bezbroj neprospavanih noći." Ako i ti možeš da se prepoznaš u ovim rečima, onda hrabro kreni napred i pripremi se za jednu od najzahtevnijih, ali i najlepših avantura - studiranje arhitekture.