Sve što treba da znate o operaciji podizanja kapaka: Iskustvo od A do Š

Znala sam već godinama da me, kad-tad, čeka operacija gornjih kapaka. Višak kože na njima je bio genetski, a na desnom oku i vidljiviji. Dakle, oduvek su bili spušteni, ali je s godinama to postajalo sve izraženije. Moja majka ima sve isto i, kako nije uradila operaciju, navikla je da podiže desnu obrvu toliko da više nije ni svesna da je stalno drži "zakucanu" gore. Pokušava da oslobodi pogled, jer ovaj problem nije samo estetske prirode - već je i funkcionalan.

Ali, nećemo da se lažemo: da mi je funkcionalnost bila glavna stavka? Nos jesam operisala zbog devijacije još u 23. godini - razbila sam ga padom s klupe na beton još kao dete. To sam morala da rešim da ne bih bila doživotni zavisnik od kapi. Radije bih da nisam morala. A podizanje kapaka je bila druga priča. To sam htela oduvek i, istovremeno, odlagala sam.

Moj izbor hirurga: dugogodišnje poverenje

Kod dr Anice Jevremović, specijaliste plastične hirurgije, održavam svoje lice već dugi niz godina. Lako je reći da se ne sećam svog života pre njenog angažovanja. Uopšte nije bilo pitanje ko će mi raditi tu operaciju. Nije samo zbog dugogodišnjeg poverenja, već i zato što je ona jedna od najdetaljnijih osoba na svetu. Gleda svaku sitnicu, ima oštro oko, izuzetno je odgovorna. Ipak, sam postupak podizanja kapaka sam odugovlačila…

Dr Anica Jevremović mi je prethodno dva puta radila niti na obrvama, kako bismo "malo otvorili oko". Oba puta mi je iskreno rekla: "Niti služe da privremeno podignu obrve i privremeno će kapci delovati bolje, ali kratko i nedovoljno. Niti nisu zamena za operaciju kapaka." Istina, oči su izgledale bolje i otvorenije nakon niti dok je efekat trajao, ali to zapravo nije bio tretman za mene. To je bilo čisto odugovlačenje. I onda je konačno odluka pala: radimo podizanje kapaka u prvoj polovini januara ove godine.

Zašto deliti svoje iskustvo o podizanju kapaka?

Kad sam zakazala, po običaju sam "trubila okolo" šta planiram da uradim. Generalno je moj stav da bi svima nama bilo lakše ako više pričamo o ovim temama, jer ćemo čuti iskustva, savete i upozorenja… I kad sam ja progovorila, odjednom je progovorila cela masa žena oko mene. Zgranula sam se kada sam shvatila koliko njih je već operisalo kapke, ali neće da pričaju. To je njihovo pravo, kao i moje. Ja, pak, nisam pristalica ćutanja. Uvek je korisno da se čuje sve iz prve ruke. Znate šta vas čeka od A do Š ako vam je potrebno da uradite isto. I zato ću vam ispričati sve.

Proces podizanja kapaka: od konsultacija do operacije

Proces podizanja kapaka počinje detaljnim konsultacijama. Hirurg mora da vas vidi, proceni vašu anatomiju, razume vaše želje i objasni vam šta je realno očekivati. Važno je da postavite sva pitanja koja vas muče. Konsultacije su ključne za uspeh celokupnog postupka i za vaše zadovoljstvo.

Sam zahvat podizanja kapaka traje manje od sat vremena, što znači da je relativno brz i da se pacijenti ubrzo vraćaju kući. Vrlo je važno da odgovorim na tri najčešća pitanja koja ljudi postavljaju.

Prvo, anestezija. Operacija se sada izvodi u lokalnoj anesteziji. Mogu da se popiju i neki lekći koji vas opuste ("ošamute"). Oni plašljiviji, kojima nije dovoljno što neće osetiti ništa, već ne žele ni da znaju da se nešto dešava, mogu da rade podizanje kapaka u analgosedaciji. To zahteva anesteziologa i doplatu. Lično, nisam bila nervozna, verovatno zbog dugogodišnjeg poznanstva sa dr Anicom Jevremović.

Drugo, cena. Cena operacije gornjih kapaka je uglavnom prilično ujednačena. Donji kapci su obično nešto skuplji. Konkretne cifre se razlikuju u zavisnosti od složenosti slučaja, izbora anestezije i toga da li hirurg naplaćuje konsultacije i kontrole posebno ili je sve uračunato u paket. Vaše je da sve to unapred pitate na konsultacijama.

Treće, bol. Odgovor je: ni jedne sekunde ne boli ništa. Ni na operaciji, ni posle nje. Oporavak je malo dosadan, sa oticanjem, ali bez ikakvih bolnih senzacija. Ovo važi i za skidanje konaca. Plašila sam se da će me nešto čupkati i peckati, ali zapravo je dr Anica Jevremović samo izvukla neku tanku strunu i baš ništa nisam osetila.

Moj primer: Oporavak nakon podizanja kapaka dan po dan

Kući sam otišla odmah posle zahvata. Imala sam deblje flastere koji su me nervirali - osećaj je bio kao da nosim kačket i moram da podižem glavu da bih videla širi horizont. Ti prvi flasteri se skidaju već nakon 24 časa. Doktorka ih je natopila nečim i začas skinula - nema čupkanja ni cimanja.

Nove, tanke flastere sam nosila još narednih šest dana. Čim ih je stavila, a ja nabacila svetlije naočare za sunce, izgledala sam toliko prihvatljivo da sam se kući vratila gradskim prevozom i malo prošetala. Niko me nije gledao čudno. Bila sam manje natekla od većine ljudi, što zavisi i od tehnike hirurga i od samog organizma.

Već nakon dva-tri dana našminkala sam sve sem očiju i krenula da obavljam svoje obaveze. Nakon sedam dana skinuti su konci, a nakon deset dana ja sam sa punom šminkom snimala sadržaj za društvene mreže. Tog desetog dana od operacije snimala sam se i sa ajlajnerom - malo je reći koliko sam bila srećna što ponovo mogu da ga nosim! To je ogromna razlika nakon podizanjem kapaka - šminka postaje izbor, a ne nužnost za maskiranje.

Dugoročni rezultati i razmišljanja nakon podizanja kapaka

Nekoliko meseci nakon podizanja kapaka, mogu da budem izuzetno zadovoljna. Modrice nisu postojale, a manji hematomi su prirodno nestali. Naravno, postoje male, fine crtice - ožiljci. Oni moraju da postoje; da ne postoje, to ne bi bila plastična hirurgija već naučna fantastika. Vremenom blede i postaju sve nevidljiviji. Lično, uopšte me ne brine što postoje. Spuštene kapke nisam mogla da sakrijem nikako, dok ove male crtice začas učinim nevidljivim šminkom.

Nova koža neće da poraste, ali sila gravitacije tokom godina nastavlja da vuče lice na dole. Padaju obrazi, obrve, sve… Kome je do toga, ide na dodatne procedure poput podizanja obrva ili liftinga lica. Kome nije, odlazi na razne neinvazivne tretmane. Dakle, lice nastavlja da živi svoj život. Retki su ljudi kojima je bila potrebna druga operacija podizanja kapaka.

Zašto sam odlagala i zašto je strah bio neosnovan

Da, kilavila sam i nisam ovo uradila ranije, iako sam znala kakva mi je genetika i da nema drugog rešenja. Pitam se zašto sam se glupirala sa nitima, tehnikama šminkanja i slično. Odgovor je, naravno, strah. Posle bitke su svi generali, pa i ja. Sad kad znam ovo što znam, smešno mi je što sam se plašila:

• Bola: Koga nema.
• Sporog oporavka: Da ću da izgledam kao "izubijani vanzemaljac" veoma dugo.
• Da neću moći da radim: Već nakon nekoliko dana sam bila aktivna.

Jedino se nisam plašila kako će da ispadne. Taj deo je bio neobičan. Verujem da ovo važi samo za mene jer nemaju svi tu privilegiju da svog plastičnog hirurga poznaju toliko dugo. To je i bio razlog što se ni jedne sekunde nisam pitala da li će biti dobro. Ja sam to jednostavno znala. A upravo to je osećaj koji treba da imate pored svog hirurga ako se odlučite za podizanje kapaka, pa i bilo šta drugo. To tražite, to pronađite i sve će biti u savršenom redu.

Ovo iskustvo sa podizanjem kapaka je za mene bilo izuzetno pozitivno. Konačno sam rešila problem koji me je pratio godinama, kako na funkcionalnom, tako i na estetskom planu. Moj savet svima koji razmišljaju o tome je da temeljno istraže, nađu hirurga kome veruju i koji im uliva poverenje, i da ne dozvole strahu da im odloži odluku koja može toliko pozitivno da utiče na kvalitet života.